Različitosti i da li su premostive

Nisu me učili, to se vremenom razume, da ono što je drugačije nije loše, već samo nije isto kao to tvoje, što ga, recimo, čini dobrim na neki drugi način. I zbog toga ga prihvatamo. Ali, da li možemo i da uživamo u tome? Da li "prihvatiti različito" znači "dođi, družićemo se ipak!" ili "ok je što postojiš."?

Svakako, nije moguće pronaći potpuno nerazličitu osobu, ali je za "uspeh" potrebno nešto veeeliko isto, dovoljno isto da se različitosti u tom slučaju posmatraju kao zanimljivost a ne kao prepreka. Isto će čuvati odnos, graditi ga ili ga samo održavati, a različitosti će biti razlozi za diskusije, razumevanje, učenje. A onda kada istog nema, različitost je jedino što dolazi do izražaja, to je razlog za nerazumevanje, nezainteresovanost, prepirke, hladnoću i, vremenom za "e, hajde baš bismo mogli da se vidimo ovih dana!".

Iako sa nekim provedeš tone vremena i čini ti se da nema razloga da tako ne bude i dalje, različitosti se neminovno stvaraju. One mogu nastati skroz neočekivano, ni iz čega i ničim izazvane, jednostavno su se pojavile tu i tebi se dopadnu pa ih uzmeš. Dalje, moguće je da su bile tu sve vreme, sakrivene, pa su, pod okriljem nove situacije, vremena, mesta, samo izašle na površinu. Neke različitosti napravim sama, neke se same dese, neke želim ali nikako da se pojave...a isto je i prekoputa, pa, ako upotrebiš kombinatoriku, izračunaš lako koliko je to mogućnosti za kretanje odnosa u ovom ili onom pravcu kao i za stvaranje novog.

"Različiti smo" čula sam jednom. Dalje je sve prestalo.

A šta tačno znači "moraš uvek biti različit"? Isto kao na primer "veći" tj nema značenja, dok se ne uporeditiš sa nekim. I tako kada se porediš, nekad ćeš biti manji, nekad veći, nekad viši, nekad niži, reći će da si lepši ili ružniji...ali onošto je sigurno je da si, kako god okreneš, različit uvek. Takođe šta je sigurno je da će se na te razlike različito gledati, pa će nekome biti zanimljive, zadivljujuće, visoke, motivišuće. A u eri kada smo više okrenuti sebi, razlike će često biti tamo nečije nešto, daleko i ne tako zanimljivo, nešto što će nas odaljiti, što će činiti da se ne razumemo.

Imam hiljadu i sto različitih teorija o ovome. Da li veštački negovati isto kada vidiš da je skoro izbledelo, koliko snage potrošiti na tolerisanje različitiog i šta onda kada više ne umeš, da li stvoriti isto sa nekim, tj sebe učiniti različitijim zarad nečeg višeg i da li to ikada ima šanse da postane stvarno umesto plastičnog...i ovo i ono..

Dodirnuo me je površinom nokta domalog prsta na levoj ruci. To je ogromno...jel?

Iskustva i tako to...

Šta je, u stvari, iskustvo?

To je ono kada sam naletiš na kornjaču u Minhenu. To je kada šetaš beskrajnim ulicama, tražeći ni sam ne znaš šta, ali se i dalje nadaš da ćeš ga pronaći. Da ćeš tamo imati mesto za mali roze tepih i malo privatnosti. Želeći da ti niko ne legne na čistu posteljinu.

To je verovatno ono kada se mleko ne kupi samo od sebe. To je kada piješ prelepu, ledenu kafu, dok sunce viri kroz oblake, a njegovi zraci se odbijaju se o površinu mora. Momenat je neprocenjiv! Ili ipak...?

Kad si daleko. Kad ti kažu: ovde te niko neće zaboraviti.

To je kad je grašak umesto toplog sendviča. Ili kad tražiš jeftino brašno?

Ali kad upoznaš ljude koji ne piju zbog religije. I kada sa njima pričaš isti jezik. I kada su mnogo kul. Kad je radno vreme dugo-kratko, naizmenično.

Onda kada si u drugom svetu, kada ne može da bude loše, kada su novi ljudi, novi običaji, nova pravila, kad je kutija tvoja. I koverat!

Čućeš novo, znaćeš novo, znaćeš više!

Opet: "odrastaš i postaješ mudrija, a to je zajeban proces, naročito za one koji imaju mozga", poslovica iz Indije:) Kad si sat vremena starija. Ili mnogo više...

Ipak, dođe period kada stvari ne gledaš pravim očima. Tada su svi ružni. Ne podržavam "ružno", ali da, tako je.

I ja I ja.

Skrol skrol.

Zelena tačkica.

Neće te zaboraviti.

E, zaboravih.

Off zvezdica.

I ja.

Tako da slušam Bademe i so, i želim da odem negde i da tamo budem danima..

Onda tako, kad se probudim, pa kad preispitam sve snove, pa kad se nasmešim, pa se vratim, pa još sat vremena tako. Ili dva. Dokle god imam vremena da si tu.

A kako da budeš pametan u nečemu u čemu iskustva nemaš? A šta ako "nemati iskustva" znači da nemaš nemanje iskustva? Onda ne možeš da budeš pametan, ne umeš da daš savet, iako dobro zvuči...jer sigurno nije tako.

Usamljena sam.

Pospana sam.

Žedna sam.

Evo sad više nisam.

Neprivatno je.

Umorna sam.

"Svejenovo" sam.

"Moreje" sam.

"Kucizavikend" sam.

Glupa sam i naparfenisana. Znaju Maka i Ika :)

Pisaću vam još...

To su božije muke :)

Nije tako davno bilo, ali nije baš ni juče, kako su mi popravili stari mobilni telefon. I bio je red konačno! Bio je baš ružno pokvaren, iskoristiću reč "otkazao". Prošlo je neko vreme dok se ponovo desilo da radi, a kako je već bio star, to nije mogao da radi baš savršeno. Ovog puta problem je - baterija. Mnogo brzo se potroši. Nekada uspe da se napuni cela, nekad nema baš mnogo vremena za punjenje, ali je svakako uvek na izmaku. Desi se, na primer, da baš planiram da ga napunim to veče, ali iskrsne nešto... onda se samo iritantno stiša svetlo na ekranu, ne vide se ni sat, ni poruke, ne rade kamera ni muzika, ništa. A opet se desilo jednom da se baterija skroz napunila i da sam posle toga, prvi put, zaboravila da skinem telefon sa punjača. A onda sam sutradan ceo dan nešto skakutala, smeškala se, pa nisam ni gledala telefon, a sve tri crtice zadržale su se čak do sledećeg dana.

Sutra idemo u Zrenjanin. Moram da spremim telefon, ima par pesama za koje želim da pevam nekim ljudima...jel to već znači subota bez baterije?

Tako se ja žalim na stari telefon, a svi kažu da možda treba da kupim novi. Došlo vreme tač skrina i telefona za dinar. A gledala sam, nije da nisam, ali zaista nema ništa što mi se sviđa. A drugo, kako da se oslobodim ovog? Previše fotografija, poruka, brojeva...a i kada zazvoni, sve kaže!

:)

sve znam...osim naslova

Kada od jednom osetiš da ipak možeš da zadržiš dah mnogo duže nego inače i da ti to ne predstavlja nikakav problem, čak je i olakšanje....

Onda razmišljaš kako te drugi ljudi gledaju...dive ti se što umeš da letiš, tako glatko, tako lako i visoko...

A ti u stvari i dalje nisi naučila da hodaš....

Idem da spavam. Hvala ti. Imam taj u plavom omotu sa prežvrljanom cenom, još od rođendana.

...??

Zapitam se...

Da li te nekad iznerviram, a nećeš da mi kažeš? Da li će ti biti tamo lepo sa mnom? A ti, hoćeš da se zaljubiš tamo i budeš srećna bez filozofije? U stvari, hoćemo biti zajedno? A hoćeš ti još uvek biti tako lepo zaljubljena kad se vratim? Jel to dobro? A ti, hoćeš da se vratiš i da se družimo kao ranije? Hoćemo na more? A hoćeš me ti sačekati? Hoćeš ti i dalje biti srećan što ideš i kad se vratiš? Kako ćeš se ti provesti? Hoćemo da se čujemo posle toga stalno? Hoćeš ti nastaviti da me zasmejavaš? Hoćeš da se dešavaš? E, a jel ono bilo stvarno, ili mi se učinilo? Bilo bi kul, a? A ti, hoćeš da pomisliš nekad na mene? Da se ne hvališ? A da se osmehneš onako? Ti, hoćeš biti srećna i lepa? Hoćemo da pijemo sangriju na suncu? Hoćemo ikada popiti tu kafu? Hej, a hoćemo da umiremo od zajedničkog smeha? Jel znaš da ćeš nam nedostajati? Hoćeš da me posavetuješ opet? Hoće da te prođe neraspoloženje? Hoćeš da se odrazmaziš? Hoćeš da se pojaviš više??? Hoće biti dovoljno? Ima još par sati samo....

Drakula i ostale pripovetke

Napominjemo, svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima, samo je slučajnost. :)

Drakula

Ima par ljudi koji bi mogli ovaj deo da ispišu umesto mene, baš zato što su više puta sami bili žrtve. To može, na primer, biti Bane sa one strane interfona, Bora sa one strane telefona, mama sa one strane zida, tetka sa one strane radnog stola...i, naravno, nikada oni zbog kojih Drakula momenti postoje. Mrzim ove momente i pravim se da ne postoje, što ih čini još gorim. "Izvini" bi činilo da se ljudi osete bolje, možda da me razumeju, ali bi isto to "izvini" okrenulo sve drakulasto iz Drakula momenata pravo na mene! Da li zaista toliko mislim samo na sebe?

Kako nastaju Drakule? Nekad je to tako jednostavno... Imaš stvari oko kojih se cimaš, a stvari nekako neće da se iscimaju za tebe. Onda će Drakula da odluči šta i kako dalje. Drugi tip Drakule nastaje kada smo previše kreativni, volimo da maštamo, izmišljamo, analiziramo, predviđamo...i onda slučajno napravimo Drakulu. Ovo može da se desi u busu, od posla do kuće npr, kada u bus uđeš prosto umoran, a iz njega izađeš sa željom da pojedeš prvu osobu koja ti se nađe na putu. Ne pokušavaj sam kod kuće!

Jutro

I to kakvo jutro! Miljakovac samo što se nije probudio, Petar je spavao, i Diksi je spavala, mi smo se smejale. Smejale smo se oko toga šta je slatkasto, šta je namazano, i da li je normalno da imaš onaj muv sa rukama i grokneš u isto vreme :)

Nije bilo toplo, nije bilo hladno, bila je nedelja, bilo je lepo... Kada smo se rastale, hodala sam do kuće poluđuskajući, polusmejići se. Sećala sam se. Lepo je sećati se lepih stvari tako lepog jutra.

Diksi je doručkovala dva puta, jednom pre nego što sam uz pomoć ćebeta opet napravila debila od svog kreveta, i drugi put nakon što sam se probudila i umrla od smeha!

Koliko god ovi redovi bili bez poente, toliko su dali poentu ovoj nedelji :)

Džidža bidže i druge beskorisne stvari

Ceo život sam se svađala sa mamom kada dođe trenutak da treba da sredim svoj sto. Uvek je bio prepun gluposti i beskorisnih sitnica, za koje sam sigurna da mi nikada ničemu neće koristiti, ali koje je, jednostavno, veoma teško baciti. Nekada su bile lepe, važne, obojene različitim osećanjima, nosile sa sobom slike različitih mesta i ljudi. Svaki put kada se odlučim da je red da u te fioke stavim nešto novo, moje stare gluposti isplivaju napolje, osmehnu se, podsete me, pa se ova namera završi tupim osmehom i zatvaranjem fioke. A mama ne može da razume zašto ja to sve čuvam! Njoj bi bilo lako da sve to istrese u kesu...meni nije.

Onda sam počela da razmišljam, ako već znaš da su sitnice beskorisne a ne želiš ili ne možeš da ih se otarasiš, da li na neki način možeš ipak da ih iskoristiš? Za sitna uživanja, glupa, kao što su i one same glupe? Razmišljaću, neću reći nikome... :)

O sreći

Sreća je jedna od najflafijih stvari za koje znam. Kao ni o ukusima, ni o tome šta je za koga sreća, nema poente raspravljati. Nekada su to velike stvari, nekada samo sekunde, nekad ljudi, nekad stvari...

Eee, da stanemo kod ljudi! Srećnim mogu da nas čine ljudi koje volimo, smešni ljudi, dobri ljudi, srećni ljudi...

A šta ako lovom na svoju sreću druge činimo nesrećnim? Može li čovek zaista da uživa u svojoj sreći ako je iz drugih ukrao pozitivnu energiju, zaledio osmeh, razočarao?

Možda to ni sam ne vidi...mada, to je teško.

A možda u stvari i nije srećan, nego je samo druge ljude učinio više nesrećnim od sebe, pa mu je to zadovoljstvo?

Ne mogu da razumem, mada bih htela? Da li ti znaš da mi objasniš?

Osecanja, osecanja

Dođe period kada se ponašamo ili osećamo neobjašnjivo, kada ne možemo i ne umemo da kontrolišemo emocije, ponašanja, razmišljanja, kada ne pravimo razliku između dobrih i loših stvari, kada smo srećni i nesrećni bez razloga, kada želimo da zaboravimo, kada se plašimo, kada previše želimo, kada se smejemo, kada volimo... Previše svega izmešanog i nepovezanog...a ja sam baš negde u sred te zbrke. Kako bih sebi, a i drugima pokušala da približim svoj karent stejt of majnd, odlučila sam da pokušam da razumem ovu konfuziju, pa, ako ne da iz nje izađem, onda barem da znam kako da u njoj funkcionišem onako kako sam znala ranije. Zato pišem o ovim osecanjima, opisanim onako kako ih ja doživljavam, nazvanim onako kako ja mislim da se zovu, a sa ciljem da se samorazumem :)

Uživanje - kada sam sa drugaricama otišla na Adu, čitam časopise i smejem se imenu Šabana Šaulica

Usamljenost - kada sam i, sa 10 ljudi u stanu, potpuno sama

Otkud ja? -kada mi Beograd nedostaje više nego išta

Moji! - kada pricam o istoriji i geografiji i mislim: to je to! <3

Zrelost - kada su velike odluke tako blizu, a ja sam spremna

Sreca - kada sam dočekala rođendan sa svojom pesmom i kartonskom Girls party kapicom

Usrećavanje - kada uz muziku izmaštavam svaki detalj letovanja sa obožavanim ljudima

Glupos' - kada shvatam oko čega (koga) sam se nervirala

Eh da sam tada... - kada shvatam da je za nešto prekasno

Nešto - kada mi se, i u mojoj prokleto hladnoj sobi, ruka tako brzo ugreje

Ne zanima me - kada ljudi uništavaju savršeno dobre ideje

Pritisak - kada sam u dva roka položila jedan ispit

Sito za misli needed! - kada toliko razmišljam da mi je malo dosadno

Smrz - kada mi treba zagrljaj

Pogled u daljinu - kada se sećam šta mi je baka govorila ceo život (a to nije: opet si se ugojila!)

Jednostavno...iskustvo - kada sam spremna da oprostim nekada neoprostivo

Tuga - kada ne razumem...

Griža savesti - kada histerišem na ljude po kući

Uzdah - kada ne mogu da uradim zabranjene stvari, jer tako ne treba

Nesporazum - kada znam kako ne treba, ali pojma nemam kako treba

Zasićenost - kada tugujem što Ivana mora u Amsterdam, ali ne zato što će mi nedostajati

Svađa - kada mi se emocije i pamet ne druže

Smjljk - kada ugledam zvezdicu *

Fokusa bez - kada shvatam da pola sata gledam u sovu

Strava smo -kada vidim da svi imamo "a jaaadna" momenat :)

Sunce - kada mislim da nedelja, je blizu, ponedeljak isto

Beskraj - kada mi trebaju drugarice...a one su tu

Konfuzija - kada umesto svakog "kada" u tekstu stavim "sada" .... e to mi je sada!

Spava mi se - kada :)