Kapljica

"...Pio je vino, belo i verovatno kiselo, kao i uvek... Kada je spustio casu, na vrhu nosa mu se zadrzala jedna kapljica. Ona ju je obrisala laganim dodirom, praveci se da je to najnormalnija stvar na svetu... Pogledali su se glupo, nasmesili jos gluplje...onda su se razisli..."

Butterfly

Tog jutra bila sam kod Vanje. Sve vreme sam kmecala kako mi se ne ide i kako bih najradije ostala kuci u svoj morbidoidnom raspolozenju...a onda je bajka krenula da se odvija...

Cica i ja smo stigle u Budimpestu oko 6 sati ujutru. Hladna zeleznicka stanica, mnogo ljudi koji nekuda zure, kontrolori koji su od jednom izmileli, ali ti ne mozes da razumes sta zele od tebe...a u jednoj od prostorija, na velikom digitalnom satu pisalo je 06:22 ... i tog trenutka sam znala da cemo pamtiti ovo putovanje i rado mu se vracati.

Ceo kraj oko zeleznicke licio je na ono sto uvek zovu "ta i ta cetvrt", puna praznih i razbijenih izloga, uskih, prljavih ulica i kafe za 35 dinara. Vukle smo torbe, previse pospane, prljave i umorne, i konacno nasle kafic gde cemo uzeti prvu dozu kofeina neophodnu za nastavak tog dana.

Peti je dosao po nas nesto kasnije. Gradskim prevozom smo se odvezle do njegovog stana, prelepog, sa puno cveca, sveca, zidnih satova...i dva kupatila!!!

Sveze, naspavane, mirisljave, nabavile smo mape grada i krenule u istrazivanje.

Budimpesta je prelepa! Svaka zgrada je kao palata, svaka ulica puna cveca, suveniri se sarene svuda, cuje se muzika i prepuno je ljudi. Tog prvog dana obisle smo

Vaci ulicu, pijacu koja izlgeda kao ooogromna palata, a zatim smo izbile na prelepe mostove na Dunavu. Gomila fotografija koje smo napravile ni priblizno ne mogu da docaraju ono sto smo tog dana videle. Gradjevine, hotele, zute tramvaje, vodopad i dvorce, stepenice koje vode visoko na Citadelu i statue na obodima brda...

Prepune utisaka i neizdrzivog bola u nogama, zaspale smo zeljno iscekujuci naredni dan, koji je obecavao!

Za drugi dan nase avanture, isplanirale smo da obidjemo Zooloski vrt, jednu od glavnih stvari zbog koje mi je i palo na pamet da u Budimpestu odem.

Stigle smo do Trga heroja, i na cosku bas preko puta ugledale malo parce raja, sakriveno iza metalne ograde i krosnje drveca. Moka i kapucino brzo su bili posluzeni, uz smeh fotografisani i u slast popijeni, a Heroji su nas zvali da pozurimo, slikamo se, i odemo u zivotinjsko carstvo odmah tu iza.

Nakon 5 sati hodanja i razgledanja, prica je izgledala ovako: mazile smo nosoroga i zirafu, ceskale lenjivca, iguana me je popreko pogledala jer sam je pipnula po nozi, posto je sedela na nekom zidicu tu pored mene, bile smo u istom kavezu sa lesinarima, postoje neobjasnjive ribe i crne zabe sa fluorescentnim sarama, pile se zaista izleze iz jajeta a devojcica na ulazu u jedan skriveni deo zamolila nas je: Please, don't touch the butterfly, and don't leave the way...

Centar grada i ostali neistrazeni delovi i dalje su nas cekali, tako da smo se sa ovog magicnog mesta, a kroz dvoriste dvorca i parkove, uputile opet u grad. Vecernja svetla ulica, mostova i velicanstvenih hotela, otkrivale su novu sliku, velicinu i otmenost ovog grada. Na ulicama, ljudi su svirali violine....

Treci dan dosao je naravno, kako to uvek ide, odmah par minuta nakon sto smo uopste stigle. Danasnja destinacija bilo je sve ono sto nismo videle ovih dana, a do cega mozemo da se dogegamo nasim bolnim nogama... I tako, dok smo pravile prvu pauzu uz soljicu kafe na sred Vaci ulice, otkrile smo magiju fotoaparata koji smo imale, i tada je carolija fotografija pocela. Ozarene, setale smo gradom, prelazile sve mostove, slikale zgrade, cvece, nebo i vodu, lezale u travi i naravno i nju fotografisale...

Cule smo da je to ostrvo Margit, koje se nalazi nedaleko od centra i zgrade Parlamenta kul, pa hajde, kad nam je usput (a i ispostavilo se odmah pored Meka!), da svratimo. Mislim da ni jedna od nas i dalje nije sasvim sigurna sta se tamo dogodilo...da li smo zaista videle svo to cvece, sve te boje, ljude na biciklama, a najvise ogromnu fontanu koja igra u ritmu divne muzike koja dopire sa zvucnika... Gomile ljudi sedelo je okolo, sunce je sijalo a veverica je bezala od prolaznika. Toliko razlicitih boja i oblika cveca kao da je vristalo za novootkrivenom opcijom naseg fotoaparata. Ipak, torbe su nas zvale, pa smo se polako uputile ka Ferenc korutu :)

Noc je pocela da pada, sa njom i kisa....i stvarno, da nije pala, mislila bih da nesto nije u redu!! Sa svom odecom koju imam na sebi, i drugaricom pored sebe, uputila sam se ka zeleznickoj stanici, prepuna utisaka, smeha, srece, uspomena i naravno, zelje za povratkom u ovaj divni grad.

Na kraju, mislim da nije magija samo u sposobnim proizvodjacima fotoaparata i ostale tehnike. Nekad je neophodno da, ko zna zasto, naidje plavi autobus, a nesto kasnije i zuti autobus, da haljina ima lep dezen i da ne smes da diras leptire...tako Budimpesta zahteva od nas da se tamo vratimo...

Za Cicu, do sledece pustolovine...

All that we needed

Zene: dosao on juce, i imao je neki zuti duks, i onda smo se pogledali, i onda je stavio ruku ovako (mislim, to siiigurno znaci da mu se svidjam!), pa se okrenuo da pogleda kroz prozor, pa smo seli na krevet, pa je onda rekao to i to (mada, znas vec sta to znaci!), pa sam ja rekla to i to, i onda me je pomazio, ja sam ga poljubila, pa onda....

Muskarci: "Jesi je kresn'o?" "Aha." "Kul."

Odmah da kazem, nisam ja autor ovog master teksta, samo skromni prevodilac...ali toliko me asocirao na sve ono sto se desavalo proteklih mesec dana, da sam ga, isto tako skromno iskuckala na svom statusu...

Bilo je tu mnoooogo "Ne znam"-a, mnoooog upitnika posle toga, ipak zagrljaja, neraspolozenja...

da, naravno da se zavrsilo kukanjem sa drugaricama :D

U svemu sto me nateralo na onaj status nisam samo ja glumac...bilo je toooliko prica! jedna presmesna bila je kada su se njih dve raspravljale oko toga da li u Srbiji postoji adekvatna muska osoba ili ne...drugarica, poznata po svom "patriotizmu" u drustvu, srcano se zalagala za nase momke...do momenta kada je kroz Knez prosao gmaz, bez majce naravno, sa povicima na foru "idemo Srbijaaaaaa, eeeee, zvezdaaaaa..."...i porusio joj sve argumente :)

Onda je neka devojcica od maaaaksimum 13 godina plakala ispod mog prozora kako neeeeece da se poljubi sa Urosem, jer je on rekao da je ona ruzna!! A onda ga je ipak zvala da porazgovaraju :)

Zatim...danas na Adi Pili i ja i slusamo izreke mladog Beogradjanina, koji kaze:

"Kaze ona meni: Izlazim ja! Gde bre izlazis???... sta ona ima da izlazi bez mene!! ja to njoj objasnim odmah na pocetku...tj, sta tu ima da se objasnjava!! to se podrazumeva!!"

"Znaci, brate, koja devojka zove svog decka pijana u 5 ujutru da mu kaze da ga voli, a da ga pre toga nije prevarila??"

"Brate, nisam se zaljubio puno puta, hvala bogu, ali svaki put kad sam se zaljubio, ispala je kurva!"

"Brate, krenem ti ja u 15 do 2 u Novi Sad, i stizem tamo u minut do 2!! Keve mi!"

Ja sam se malo smejala, malo nervirkila, a onda rekoh, blago bratu, kevi i tvojim devojkama...on, beogradski momak, sa crnim peskirom i zlatnim versace znakom...

:)

Bice da su nedelja i maraton Sex i grada sa drugaricama izazvali da pojam ove serije izadje na Miljakovac i zaokupi nas! Tako da cu preci na druge teme.. :D

Leto leti, kao i svako drugo...

Bila sam u Italiji kod Ivane, u Stanka Paunovica kod Vanje, u Zemunu kod Dade...svuda samo da sam sto dalje od kuce! Vreme je kenjkavo, puno kise, sive boje, prosarano suncem, nekad kisom...

Igrala sam se igrice Bra? i Bra! , mazala maslinovim uljem, ne secala mnogo veceri, bila u Skadarliji i srela popijenu flasu Smirnoffa na Kalisu, jela krompirice, odlucila da vise ne jedem krompirice, vozila bajs do kraja sveta, mislila da sam ja ja, a shvatila da ipak nisam, radila, spavala, bila MiranTa, posecivala fejs cesto, svoj profil, a i neki drugi, razmisljala, slusala muziku, pila kafe...

Posle svega ovoga, idem u Minicevo sa Petrom, Vanjom, Tamarom i Natasom, idem na Beer Fest, idem u Budimpestu, cekam Tamaricu da se vrati, bavim se AIESECom...

A kroz sve ovo proslo i buduce, provlace se prelepi, sareni detalji, prepuni emocija kojekakvih, koji ti izmame MH na usne, pa samo ti znas sta to znaci...

recimo, kad procitam Nenadov blog, kad dobijem mail iz Nemacke, kad slusam Pipi, kad prodjem pored hipodroma, kad zakoracim u Zemun posle tri meseca, kad Peti napise nesto strava, kad Miranda kaze da Stivu ne treba parfem i da stalno prelepo mirise, kad Italijani izdaju stanove sa klavirom, ili kad se prisecam prve godine faxa...

Prevolim ove trenutke i ovo sto se sada desava, trenutke sa drugaricama, putovanja, muziku, sunce...iako se uporedo desava nesto ne tako sareno i veselo, nekada sa suncanim intervalima, sada povremeno sa grmljavinom, ima isti onaj zuti duks iz statusa, uci me da ja ipak nisam bas ja, pravi mi drustvo ispod Fransh-a...

Sada idem da se spakujem za sutra, krecemo za 9 sati!! Usput, pokusacu da ovaj poslednji pasus spakujem dole ispod kreveta, tamo gde mi stoje stare knjige, bar neka bude tu dok se ne vratim u BG...

Nije patetika Sonja, samo jedna lepa pesma za kraj :D