Šta je, u stvari, iskustvo?
To je ono kada sam naletiš na kornjaču u Minhenu. To je kada šetaš beskrajnim ulicama, tražeći ni sam ne znaš šta, ali se i dalje nadaš da ćeš ga pronaći. Da ćeš tamo imati mesto za mali roze tepih i malo privatnosti. Želeći da ti niko ne legne na čistu posteljinu.
To je verovatno ono kada se mleko ne kupi samo od sebe. To je kada piješ prelepu, ledenu kafu, dok sunce viri kroz oblake, a njegovi zraci se odbijaju se o površinu mora. Momenat je neprocenjiv! Ili ipak...?
Kad si daleko. Kad ti kažu: ovde te niko neće zaboraviti.
To je kad je grašak umesto toplog sendviča. Ili kad tražiš jeftino brašno?
Ali kad upoznaš ljude koji ne piju zbog religije. I kada sa njima pričaš isti jezik. I kada su mnogo kul. Kad je radno vreme dugo-kratko, naizmenično.
Onda kada si u drugom svetu, kada ne može da bude loše, kada su novi ljudi, novi običaji, nova pravila, kad je kutija tvoja. I koverat!
Čućeš novo, znaćeš novo, znaćeš više!
Opet: "odrastaš i postaješ mudrija, a to je zajeban proces, naročito za one koji imaju mozga", poslovica iz Indije:) Kad si sat vremena starija. Ili mnogo više...
Ipak, dođe period kada stvari ne gledaš pravim očima. Tada su svi ružni. Ne podržavam "ružno", ali da, tako je.
I ja I ja.
Skrol skrol.
Zelena tačkica.
Neće te zaboraviti.
E, zaboravih.
Off zvezdica.
I ja.
Tako da slušam Bademe i so, i želim da odem negde i da tamo budem danima..
Onda tako, kad se probudim, pa kad preispitam sve snove, pa kad se nasmešim, pa se vratim, pa još sat vremena tako. Ili dva. Dokle god imam vremena da si tu.
A kako da budeš pametan u nečemu u čemu iskustva nemaš? A šta ako "nemati iskustva" znači da nemaš nemanje iskustva? Onda ne možeš da budeš pametan, ne umeš da daš savet, iako dobro zvuči...jer sigurno nije tako.
Usamljena sam.
Pospana sam.
Žedna sam.
Evo sad više nisam.
Neprivatno je.
Umorna sam.
"Svejenovo" sam.
"Moreje" sam.
"Kucizavikend" sam.
Glupa sam i naparfenisana. Znaju Maka i Ika :)
Pisaću vam još...
