Nije tako davno bilo, ali nije baš ni juče, kako su mi popravili stari mobilni telefon. I bio je red konačno! Bio je baš ružno pokvaren, iskoristiću reč "otkazao". Prošlo je neko vreme dok se ponovo desilo da radi, a kako je već bio star, to nije mogao da radi baš savršeno. Ovog puta problem je - baterija. Mnogo brzo se potroši. Nekada uspe da se napuni cela, nekad nema baš mnogo vremena za punjenje, ali je svakako uvek na izmaku. Desi se, na primer, da baš planiram da ga napunim to veče, ali iskrsne nešto... onda se samo iritantno stiša svetlo na ekranu, ne vide se ni sat, ni poruke, ne rade kamera ni muzika, ništa. A opet se desilo jednom da se baterija skroz napunila i da sam posle toga, prvi put, zaboravila da skinem telefon sa punjača. A onda sam sutradan ceo dan nešto skakutala, smeškala se, pa nisam ni gledala telefon, a sve tri crtice zadržale su se čak do sledećeg dana.
Sutra idemo u Zrenjanin. Moram da spremim telefon, ima par pesama za koje želim da pevam nekim ljudima...jel to već znači subota bez baterije?
Tako se ja žalim na stari telefon, a svi kažu da možda treba da kupim novi. Došlo vreme tač skrina i telefona za dinar. A gledala sam, nije da nisam, ali zaista nema ništa što mi se sviđa. A drugo, kako da se oslobodim ovog? Previše fotografija, poruka, brojeva...a i kada zazvoni, sve kaže!
:)
