A sta se zatim dogodilo...

Kad Marina kaze da su cipele dobre, onda su sjajne! Tako je moja 37ica bila pun pogodak! Lepe, udobne, bez zuljeva u Barsi u Zagrebu, jel :)

A i slazu se uz sve, dobro idu cak i onda kad pomesas 4 razlicita alkohola, kao kad smo bili mladi (a sad bi Sonja rekla: post 30+! :D ).

E, sve dok nisam odlucila da zauvek bacim one stare cipele, i odem u prodavnicu po jos jedne nove! Ali to ne bi bile tek neke, koje bi privremeno zalepile stiklu onim starim, dok ona ponovo ne otpadne...trebalo je da budu posebnije...

A onda mi je prodavac ponudio ove!!

Mislio je kako bi mi sjajno stajale...Toliko o prvom utisku..

I da, bile su bež boje...

Cipele...i ja?

Svako od nas prepoznatljiv je po necemu. Za nekoga su karatkteristicne zivotinje, za nekoga muzika, nekoga prepoznajemo po ponasanju...ili neponasanju, neko je nesto pogresio, pa se na to uvek vracamo... Mene bi recimo povezali sa kornjacom, sa AIESECom, sa ironisanjem (koje ne mogu bas svi da razumeju, a opet, ja ne mogu da razumem da oni ne razumeju:) )... Time sto smo neke stvari prisvojili kao sebi svojstvene, izdvojili smo i one koje nikako nisu mi. Recimo, klise je da su zene mahom opsednute cipelama. Sve pare potrosile bismo na cipele, sate bismo provele ispred izloga sa cipelama, san nam je da imamo 20 razlicitih pari cipela, ali ne ukupno, nego za svako godisnje doba po 20....i naravno da ih necemo nositi opet sledece godine! Da, naravno, ovo vazi za jedan deo lepse populacije...ali je isto tako jedna od odlika "NeMene". Nije da ne volim cipele, ali nikada ih ne bih svrstala u svoja interesovanja, navike ili ljubavi...niti bi iko oko mene mogao da me poistoveti sa njima...

No, uvek se desi izuzetak...pa nisam ni ja savrsena :DD

U stvari, meni su se desila dva izuzetka...

Prve cipele koje su mi se svidele bile su tamno plave. Ne obicne, ali ni po cemu neobicne, mlad si kad hodas u njima, vidis ono sto do tada nisi video, one mame ljude da se upoznaju sa tobom, preudobne su i kad si u njima sve ti lepo stoji, a i osecas se nekako lepo...

Spletom okolnosti, vise ih nemam. Kada su one otisle, odnele su sa sobom i deo svega sto su sa sobom donele.

Posto mi je taj par plavih pristajao uz sta god da obucem, morala sam im naci zamenu...i tako sam kupila plave japanke u Sve za 120...

A tek ove drugeee...!!

Tu tek ne znam sta se dogodilo. Otkud one tu? Nasla sam ih jednom negde, i tako ih povremeno nosila. Bile su mi OK. Onda su pocele da budu sve udobnije i udbonije, nesto je u njima bilo posebno... Ali hajde prvo da ih opisem...

Bile su ni, manje ni vise, karirane! Samo su dole pri vrhu imale jedan manji deo, isto kariran, ali nekako zelenkast. I da, imale su deblju stiklu. Nije da su bas svaciji tip, ali ja sam imala kombinacije uz koje su se manje ili vise (u glavnom vise) super slagale. Malo po malo, nosila sam ih sve cesce, dok jednog dana nisam odlucila da je mozda najbolje da ih uopste ne skidam (?). Tada su pocele da zuljaju...

Desavalo se da po dva, tri (i vise!) dana uopste nisam mogla da hodam...ipak, bila sam uporna, stavljala hanzaplast i nastavljala dalje, verujuci da ce se razgaziti. Tako sam nekada otecenih stopala legala u krevet, verujuci da ce otok splasnuti do sutra...nekada se to i desi sutradan, nekad saceka dan, dva (pet, sest!), pa one opet postanu udobne tako da u njima letim i smejem se. Ipak, i dalje su znale da nazuljaju..i to kako! Zulj za zuljem, hanzaplast za hanzaplastom...kada sam shvatila da vise nema mesta koje je ostalo nepovredjeno, ja (uz pomoc jedne poluosobe) sam odlucila da ih vise ne nosim. Pokusavala sam da shvatim sta im se dogodilo. Bile su taaako lepe i udobne...valjda na pocetku cipele zuljaju, pa posle sve bude kul? Ove su bile nekako pogresne i u to su me skoro i ubedile, ali i dalje ne znam kako da nadjem one koje ce ih zameniti. Slagale su se uz tako puno stvari, najbolje uz onu belu haljinu, dugacku. Ali, kapiram, uz belo se sve slaze...

Tako sam odlucila da kupim nove cipele. Bez filozofije, bez boje, sara, kariranog vrha. Trazila sam obicne, crne, "must have" cipele. Pre neki dan sam ih kupila. Crne su, imaju visoku stiklu, neke nitne pozadi i platformicu napred. Lepe su. Svima se svidjaju. Ipak...kada sam probala 38, bile su mi velike. 37-male. Ali neke moram da kupim! Uklapale su se u sve okvire koje sam za njih postavila, tako da sam morala da pristanem na neki ustupak...kupila sam 37. Drugarice koje su vec imale cipelaste probleme, rekle su da je bolje da budu knap, nego velike. Poslusala sam ih...

Sada me moje savrsene cipele zuljaju. Taaako su tesne, tako mi deluju neudobno, ne mogu da zamislim kako je provesti celu noc u njima, ne vidim kad cu ih nositi sa uzivanjem. Izgleda da cu ih uvek porediti sa plavim ili kariranim, izgleda kao da ce mi uvek nedostajati...

Objektivno, znam da treba da se trudim da razgazim nove cipele, da su one stare izasle iz mode, i da sam se i tako i tako u njima mucila, (dobra stara: ima toliko drugih cipela! :D ) da ce u Becu biti strava i u ovim crnim, i u Zagrebu, i u Barseloni...

Subjektivno...da li ne jedete cokoladu zato sto goji?

...iz trenutnog Ja...

Kapljica

"...Pio je vino, belo i verovatno kiselo, kao i uvek... Kada je spustio casu, na vrhu nosa mu se zadrzala jedna kapljica. Ona ju je obrisala laganim dodirom, praveci se da je to najnormalnija stvar na svetu... Pogledali su se glupo, nasmesili jos gluplje...onda su se razisli..."

Butterfly

Tog jutra bila sam kod Vanje. Sve vreme sam kmecala kako mi se ne ide i kako bih najradije ostala kuci u svoj morbidoidnom raspolozenju...a onda je bajka krenula da se odvija...

Cica i ja smo stigle u Budimpestu oko 6 sati ujutru. Hladna zeleznicka stanica, mnogo ljudi koji nekuda zure, kontrolori koji su od jednom izmileli, ali ti ne mozes da razumes sta zele od tebe...a u jednoj od prostorija, na velikom digitalnom satu pisalo je 06:22 ... i tog trenutka sam znala da cemo pamtiti ovo putovanje i rado mu se vracati.

Ceo kraj oko zeleznicke licio je na ono sto uvek zovu "ta i ta cetvrt", puna praznih i razbijenih izloga, uskih, prljavih ulica i kafe za 35 dinara. Vukle smo torbe, previse pospane, prljave i umorne, i konacno nasle kafic gde cemo uzeti prvu dozu kofeina neophodnu za nastavak tog dana.

Peti je dosao po nas nesto kasnije. Gradskim prevozom smo se odvezle do njegovog stana, prelepog, sa puno cveca, sveca, zidnih satova...i dva kupatila!!!

Sveze, naspavane, mirisljave, nabavile smo mape grada i krenule u istrazivanje.

Budimpesta je prelepa! Svaka zgrada je kao palata, svaka ulica puna cveca, suveniri se sarene svuda, cuje se muzika i prepuno je ljudi. Tog prvog dana obisle smo

Vaci ulicu, pijacu koja izlgeda kao ooogromna palata, a zatim smo izbile na prelepe mostove na Dunavu. Gomila fotografija koje smo napravile ni priblizno ne mogu da docaraju ono sto smo tog dana videle. Gradjevine, hotele, zute tramvaje, vodopad i dvorce, stepenice koje vode visoko na Citadelu i statue na obodima brda...

Prepune utisaka i neizdrzivog bola u nogama, zaspale smo zeljno iscekujuci naredni dan, koji je obecavao!

Za drugi dan nase avanture, isplanirale smo da obidjemo Zooloski vrt, jednu od glavnih stvari zbog koje mi je i palo na pamet da u Budimpestu odem.

Stigle smo do Trga heroja, i na cosku bas preko puta ugledale malo parce raja, sakriveno iza metalne ograde i krosnje drveca. Moka i kapucino brzo su bili posluzeni, uz smeh fotografisani i u slast popijeni, a Heroji su nas zvali da pozurimo, slikamo se, i odemo u zivotinjsko carstvo odmah tu iza.

Nakon 5 sati hodanja i razgledanja, prica je izgledala ovako: mazile smo nosoroga i zirafu, ceskale lenjivca, iguana me je popreko pogledala jer sam je pipnula po nozi, posto je sedela na nekom zidicu tu pored mene, bile smo u istom kavezu sa lesinarima, postoje neobjasnjive ribe i crne zabe sa fluorescentnim sarama, pile se zaista izleze iz jajeta a devojcica na ulazu u jedan skriveni deo zamolila nas je: Please, don't touch the butterfly, and don't leave the way...

Centar grada i ostali neistrazeni delovi i dalje su nas cekali, tako da smo se sa ovog magicnog mesta, a kroz dvoriste dvorca i parkove, uputile opet u grad. Vecernja svetla ulica, mostova i velicanstvenih hotela, otkrivale su novu sliku, velicinu i otmenost ovog grada. Na ulicama, ljudi su svirali violine....

Treci dan dosao je naravno, kako to uvek ide, odmah par minuta nakon sto smo uopste stigle. Danasnja destinacija bilo je sve ono sto nismo videle ovih dana, a do cega mozemo da se dogegamo nasim bolnim nogama... I tako, dok smo pravile prvu pauzu uz soljicu kafe na sred Vaci ulice, otkrile smo magiju fotoaparata koji smo imale, i tada je carolija fotografija pocela. Ozarene, setale smo gradom, prelazile sve mostove, slikale zgrade, cvece, nebo i vodu, lezale u travi i naravno i nju fotografisale...

Cule smo da je to ostrvo Margit, koje se nalazi nedaleko od centra i zgrade Parlamenta kul, pa hajde, kad nam je usput (a i ispostavilo se odmah pored Meka!), da svratimo. Mislim da ni jedna od nas i dalje nije sasvim sigurna sta se tamo dogodilo...da li smo zaista videle svo to cvece, sve te boje, ljude na biciklama, a najvise ogromnu fontanu koja igra u ritmu divne muzike koja dopire sa zvucnika... Gomile ljudi sedelo je okolo, sunce je sijalo a veverica je bezala od prolaznika. Toliko razlicitih boja i oblika cveca kao da je vristalo za novootkrivenom opcijom naseg fotoaparata. Ipak, torbe su nas zvale, pa smo se polako uputile ka Ferenc korutu :)

Noc je pocela da pada, sa njom i kisa....i stvarno, da nije pala, mislila bih da nesto nije u redu!! Sa svom odecom koju imam na sebi, i drugaricom pored sebe, uputila sam se ka zeleznickoj stanici, prepuna utisaka, smeha, srece, uspomena i naravno, zelje za povratkom u ovaj divni grad.

Na kraju, mislim da nije magija samo u sposobnim proizvodjacima fotoaparata i ostale tehnike. Nekad je neophodno da, ko zna zasto, naidje plavi autobus, a nesto kasnije i zuti autobus, da haljina ima lep dezen i da ne smes da diras leptire...tako Budimpesta zahteva od nas da se tamo vratimo...

Za Cicu, do sledece pustolovine...

All that we needed

Zene: dosao on juce, i imao je neki zuti duks, i onda smo se pogledali, i onda je stavio ruku ovako (mislim, to siiigurno znaci da mu se svidjam!), pa se okrenuo da pogleda kroz prozor, pa smo seli na krevet, pa je onda rekao to i to (mada, znas vec sta to znaci!), pa sam ja rekla to i to, i onda me je pomazio, ja sam ga poljubila, pa onda....

Muskarci: "Jesi je kresn'o?" "Aha." "Kul."

Odmah da kazem, nisam ja autor ovog master teksta, samo skromni prevodilac...ali toliko me asocirao na sve ono sto se desavalo proteklih mesec dana, da sam ga, isto tako skromno iskuckala na svom statusu...

Bilo je tu mnoooogo "Ne znam"-a, mnoooog upitnika posle toga, ipak zagrljaja, neraspolozenja...

da, naravno da se zavrsilo kukanjem sa drugaricama :D

U svemu sto me nateralo na onaj status nisam samo ja glumac...bilo je toooliko prica! jedna presmesna bila je kada su se njih dve raspravljale oko toga da li u Srbiji postoji adekvatna muska osoba ili ne...drugarica, poznata po svom "patriotizmu" u drustvu, srcano se zalagala za nase momke...do momenta kada je kroz Knez prosao gmaz, bez majce naravno, sa povicima na foru "idemo Srbijaaaaaa, eeeee, zvezdaaaaa..."...i porusio joj sve argumente :)

Onda je neka devojcica od maaaaksimum 13 godina plakala ispod mog prozora kako neeeeece da se poljubi sa Urosem, jer je on rekao da je ona ruzna!! A onda ga je ipak zvala da porazgovaraju :)

Zatim...danas na Adi Pili i ja i slusamo izreke mladog Beogradjanina, koji kaze:

"Kaze ona meni: Izlazim ja! Gde bre izlazis???... sta ona ima da izlazi bez mene!! ja to njoj objasnim odmah na pocetku...tj, sta tu ima da se objasnjava!! to se podrazumeva!!"

"Znaci, brate, koja devojka zove svog decka pijana u 5 ujutru da mu kaze da ga voli, a da ga pre toga nije prevarila??"

"Brate, nisam se zaljubio puno puta, hvala bogu, ali svaki put kad sam se zaljubio, ispala je kurva!"

"Brate, krenem ti ja u 15 do 2 u Novi Sad, i stizem tamo u minut do 2!! Keve mi!"

Ja sam se malo smejala, malo nervirkila, a onda rekoh, blago bratu, kevi i tvojim devojkama...on, beogradski momak, sa crnim peskirom i zlatnim versace znakom...

:)

Bice da su nedelja i maraton Sex i grada sa drugaricama izazvali da pojam ove serije izadje na Miljakovac i zaokupi nas! Tako da cu preci na druge teme.. :D

Leto leti, kao i svako drugo...

Bila sam u Italiji kod Ivane, u Stanka Paunovica kod Vanje, u Zemunu kod Dade...svuda samo da sam sto dalje od kuce! Vreme je kenjkavo, puno kise, sive boje, prosarano suncem, nekad kisom...

Igrala sam se igrice Bra? i Bra! , mazala maslinovim uljem, ne secala mnogo veceri, bila u Skadarliji i srela popijenu flasu Smirnoffa na Kalisu, jela krompirice, odlucila da vise ne jedem krompirice, vozila bajs do kraja sveta, mislila da sam ja ja, a shvatila da ipak nisam, radila, spavala, bila MiranTa, posecivala fejs cesto, svoj profil, a i neki drugi, razmisljala, slusala muziku, pila kafe...

Posle svega ovoga, idem u Minicevo sa Petrom, Vanjom, Tamarom i Natasom, idem na Beer Fest, idem u Budimpestu, cekam Tamaricu da se vrati, bavim se AIESECom...

A kroz sve ovo proslo i buduce, provlace se prelepi, sareni detalji, prepuni emocija kojekakvih, koji ti izmame MH na usne, pa samo ti znas sta to znaci...

recimo, kad procitam Nenadov blog, kad dobijem mail iz Nemacke, kad slusam Pipi, kad prodjem pored hipodroma, kad zakoracim u Zemun posle tri meseca, kad Peti napise nesto strava, kad Miranda kaze da Stivu ne treba parfem i da stalno prelepo mirise, kad Italijani izdaju stanove sa klavirom, ili kad se prisecam prve godine faxa...

Prevolim ove trenutke i ovo sto se sada desava, trenutke sa drugaricama, putovanja, muziku, sunce...iako se uporedo desava nesto ne tako sareno i veselo, nekada sa suncanim intervalima, sada povremeno sa grmljavinom, ima isti onaj zuti duks iz statusa, uci me da ja ipak nisam bas ja, pravi mi drustvo ispod Fransh-a...

Sada idem da se spakujem za sutra, krecemo za 9 sati!! Usput, pokusacu da ovaj poslednji pasus spakujem dole ispod kreveta, tamo gde mi stoje stare knjige, bar neka bude tu dok se ne vratim u BG...

Nije patetika Sonja, samo jedna lepa pesma za kraj :D

Brazil, Spanija, Kolumbija...

I svo lepo vreme koje kapiram da tamo sada vlada...

Nakon sto sam u spavacici, trenerci, termo carapama i sa ricinusovim uljem na kosi, otisla da kupim neki slatkis, koji ce mozda ulepsati ovo prokleto jutro, tj popodne kada sam jedva uspela da ustanem iz kreveta, dohvatila sam se interneta i srela se sa jednom prelepom pricom!!

Njegovo ime je Nenad, a o njegovom zivotu u Brazilu mozete procitati na njegovom blogu, tu odmah sa desne strane... :)

Ono sto me je dodatno inspirisalo u celoj prici je to kako neki ljudi zele i umeju da iskoriste divne prilike koje im se nesebicno nude. Posvetiti godinu dana svog zivota necemu tako velikom kao sto je zivot u Brazilu, ne osvrcuci se na to sta cu propustiti ovde, vec stremiti ka tome sta cu sve tamo dobiti!! I za 20 dana, covek je postao popularan, upoznao je prijatelje i civavu, a o tome kakav je utisak o svojoj zemlji ostavio, citajte kod njega...jednom recju AIESEC!!

e a evo je i pesma! Mozda je i ona bila jedna od onih neustrasivih, kao Nenad u Brazilu, Bebi Dol na evroviziji...:)

Nego...

sta se desilo sa junom? Poslednjih 100 godina pada kisa, i padace jos 100, kako sam videla u prognozi. Ideja!! Organizovati session: zasto sunce smara?? i da onda zajedno izvucemo najbolje iz ove situacije...da, mislim da je to resenje.

Ja se za sada radujem torti od jagoda! A ti?? :))

la la la...

Nije patetika, stvarno nije, samo neko kretensko raspolozenje na koje nije da sam bas navikla :)
Ivana mi se smeje sve vreme!!

Hajde da izlistamo sve stvari koje mogu biti la la la :)

• sunce
• pesma
• leto
• film
• trenutak
• poljubac
• knjiga
• slika
• .....

po zelji (i motivaciji) dodati jos nesto...:D

A kad smo vec kod leta....

...kada sam pisala prosli put o najmagicnijoj stvari na svetu, o prelepa 4 meseca koja cu provesti na suncu, sto beogradskom, sto italijanskom, malo kragujevackom, crnogorskom, mozda cak i austrijskom!...trazila sam lepu sliku LETA!!

i ukucam ti ja lepo LETO na googleu...kad gle, pojavi se cika! da, da, ovaj desno! znaci, Leto, ne samo sto je tako savrseno, uzbudljivo, suncano, srecno, nego i izgleda OVAKO ===>

sta jos da kazem... :DD

Jutro jednog leta....

Jutro, jos u Franciki nije poceo veliki odmor, a napolju preko 30.....savrseno!!!

Soba puna ljudi, neko iz Hrvatske, neko hrce, neko je srecan :)

Kada je cika Milija sa saradnicima pravio raspored ispita, kao da je mislio o tome koliko slobodnog vremena nam treba u ovom periodu kad je sunce prelepo, kad na Adi nije guzva i kad ima posla u Strategic-u...tako da je ova pauzica od 20 dana savrseno legla!!

Sto se tice planova za leto...za sada su takvi da se najezim svaki put kad pocnem da mastam!!!

10 dana u Italiji, pa 10 do mesec dana Herceg Novi...mnogo sunca, srece i poljubaca, a nadam se bez razmisljanja o ispitima....joj :))

Posto sam blog krstila u ono sto najvise volim da radim, mislim da je sada, kad za mastanje ima materijala koliko hoces, pravo vreme da mu se i posvetim...pa neka ovo savrseno jutro bude materijal za pocetak... :)

ooo da, slusam flamingose trenutno, mnogo se uklapaju u atmosferu!!

dan pocinje sareno...kada iz sive 47ice ugledas fazana pored puta :)